Zero waste domaćinstvo se bazira na zameni jednokratnih proizvoda višekratnim čime smanjujemo količinu otpada i štedimo novac — a najčešće i zdravlje.
Kada sam pre nekoliko meseci otkrila zero waste pokret i odlučila da primenim ove principe na svoje domaćinstvo, istražila sam mnogo proizvoda koje sam koristila i ono što sam saznala je bilo prilično zastrašujuće. Pre svega, štetnost plastike i toksičnost hemije za domaćinstvo.
Šta je zero waste?
Zero waste je skup principa koji se bazira na očuvanju svih resursa odgovornom proizvodnjom, potrošnjom, ponovnom upotrebom i obnavljanjem svih proizvoda, ambalaže i materijala, bez njihovog sagorevanja i bez ispuštanja u zemlju, vodu ili vazduh koji ugrožavaju životnu sredinu ili zdravlje ljudi.
Štetnost plastike
Karakteristike zbog kojih je plastika toliko široko primenjena je isti razlog zbog kojeg pravi haos za našu planetu — njena trajnost. Plastika se ne razgrađuje u potpunosti. Svaki ikada stvoren komad plastike i dalje postoji na Zemlji i postojaće još najmanje 500 godina.
Godišnje se proizvede preko 300 miliona tona plastike, a polovina toga je za jednokratnu upotrebu (plastične kese, ambalaža za hranu, slamčice, itd). Problem je što ova plastika završava u morima i okeanima i uništava morski svet. Do 2050. godine će u okeanima biti više plastike nego riba.
Toksičnost hemije za domaćinstvo
Dok hemikalije u sredstvima za čišćenje čine naše posuđe, kade i radne površine blistavo čistim, mnoge takođe uzrokuju iritacije kože ili disajnih puteva, suzne oči ili hemijske opekotine, dok su druge povezane sa hroničnim ili dugoročnim efektima poput raka.
Nemoguće je izbeći svaku negativnu stvar na ovom svetu, ali zamena toksičnih proizvoda za čišćenje netoksičnim je zaista jednostavna promena.
Prozvodi koje više ne kupujem
Imajući sve ovo na umu, pogledala sam oko sebe i zapitala se da li bih neke od proizvoda koje koristim mogla da zamenim održivim alternativama. Za većinu stvari odgovor je bio DA.
U nastavku delim sa tobom 17 proizvoda za domaćinstvo koje sam uspešno zamenila zero waste alternativama.
1. Sredstva za čišćenje
Kupovinu posebnih sredstava za čišćenje kuhinje, kupatila, podova i sl. sam zamenila univerzalnim sredstvom koje sama pravim a bazira se na vodi i alkoholnom sirćetu. Za ozbiljnije ribanje kupatila pravim pastu od sode bikarbone i vode koju četkom utrljam na problematične površine.
2. Omekšivač za veš
Ne samo da je loš za odeću, već i za tvoje zdravlje i životnu sredinu zbog određenih konzervanasa koje sadrži i ispušta u vodu. Uz to, nije neophodan. Alternativa koju povremeno koristim je alkoholno sirće jer ono smekšava tvrdu vodu i uklanja neprijatne mirise (kao npr. nešto što je dete upiškilo). I ne, veš se ne oseća na sirće.
3. Sjaj za sudomašinu
Dugo sam imala problem sa tragovima kamenca na sudovima zbog tvrde vode i rešenje sam ponovo našla u alkoholnom sirćetu koje ima moć da smekša tvrdu vodu. Pritom daje isti efekat sjaja. Kada punim sudomašinu, na srednjoj polici uspravno postavim jednu činiju u koju sipam sirće i tako je pustim u rad.
4. Truleks krpe
Umesto krpe koju bih koristila neko vreme i onda bacila, koristim krpe *od mikrofibera koje sam već imala. Svaka ima svoju namenu i koristim ih za čišćenje kuhinje, prašine, kupatila i cipela. Operem ih u mašini i ponovo su spremne za korišćenje.
* Sa profila @zamanjesmecaivisesrece mi je skrenuta pažnja da krpe od mikrofibera ipak nisu idealno rešenje jer su izvor mikroplastičnog zagađenja, i prilikom korišćenja i prilikom pranja u mašini. Bolje rešenje su krpe od nekog starog tekstila — peškira, odeće, i sl.
5. Sunđeri za čišćenje
Ovo je takođe jednokratan proizvod koji sam zamenila višekratnim. Sudove perem četkom za sudove koju svakodnevno perem u sudomašini, dok u kupatilu imam četke za različite namene.
6. Vlažne maramice za čišćenje
Jedno vreme sam imala fazu da sve čistim vlažnim maramicama i kupovala sam posebne za kuhinju, potiranje i sl. Više ne. Njihov posao su preuzele gorepomenute krpe. To su sve mali ali bitni koraci za zero waste domaćinstvo.
7. Veštački mirisi
Veštački mirisi se koriste u kozmetici, sredstvima za čišćenje, deteržentima i omekšivačima za veš, parfemima, mirisnim svećama, … manje-više u svim proizvodima koji imaju miris.
Izuzetno su štetni jer sadrže kancerogene hemikalije, neurotoksine, iritante za disajne puteve, aldehide, stotine neproverenih i neregulisanih petrohemikalija, ftalata (koji mogu delovati kao hormonski ometači), narkotika i još mnogo toga. Ovakve proizvode izbegavam, pažljivo čitam deklaracije i po potrebi koristim eterična ulja.
Newsletter
8. Salvete
Izbacivanje salveta iz upotrebe je zapravo bio lagan proces za sve. Sada se u toku jela poslužimo kuhinjskom krpom. Uz to, shvatila sam da sam ih najviše koristila za neke banalne stvari jer su bile pri ruci, kad sam zapravo mogla to nešto da prebrišem krpom ili da operem ruke ili se umijem.
9. Papirni ubrus
Tehnički imamo jedan rezervni ubrus koji Miloš nekad koristi ali ja sam ga definitivno izbacila iz upotrebe. Prešla sam na dobre stare kuhinjske krpe, a najbolji deo je što se mogu otkuvati u mašini i koristiti iznova i iznova — da ne kažem generacijama i generacijama.
10. Plastični party program
Ja sam bila onaj „kul i praktičan“ lik koji za slavu sprema švedski sto sa plastičnim čašama i priborom, jer pobogu, lakše je napuniti kantu za smeće nego počistiti za gostima. Sad definitivno ne delim isti stav i rado iznosim pred goste sav metalni pribor i keramičke tanjire.
11. Jednokratne slamčice
Nemam naviku da koristim slamčice, ali kad mi zatrebaju koristim višekratne od nerđajućeg čelika. Sledeći korak je da se disciplinujem kad naručujem limunadu u kafiću i naglasim da ne želim slamčicu.
12. Zip kese za zamrzivač
Koristila sam ih jer su mi štedele mesto u zamrzivaču. Čak sam jedno vreme prala zip kesice u mašini i ponovo ih koristila, ali sada koristim staklene i plastične kutije, kojih ionako već imam u izobilju.
13. Plastične kutije
Nastaviću da koristim plastične kutije koje već imam ali neću kupovati nove. U zavisnosti od namene, bolje alternative su staklene kutije, staklene tegle, drvene kutije, pletene korpe, itd.
14. Plastično posuđe
Ovde mislim na razne mikserice, činije, merice i sl. Postoje mnogo bolje opcije kao što je posuđe od stakla i nerđajućeg čelika.
15. Plastičan pribor za kuvanje
Imam kod kuće, koristim, ali sve manje. Sve više pribegavam drvenim varjačama i priboru od nerđajućeg čelika.
16. Voće i povrće u plastičnoj ambalaži
Primetićeš da je veliki broj namirnica u supermarketima upakovano u plastičnu ambalažu. Ja sam dugo kupovala tako upakovane mikseve salata. Sada svo voće i povrće kupujem na pijaci, plus smatram da je kvalitetnije i povoljnije.
17. Namirnice koje mogu sama da napravim
Pre svega mislim na orašaste putere i bademovo mleko. Ja sam inače neko ko voli da pravi stvari od nule i kreira recepte, pa je ovo bila laka odluka. Domaća hrana mi je uvek ukusnija od industrijske!
Zaključak
Ja još uvek ne živim zero waste život, jer pogodi šta — to se ne dešava preko noći. Preda mnom je tek dug put menjanja navika ali negde se mora početi. Svest o problemu je odličan početak.
Kad pokušavamo da napravimo velike životne promene ishitreno, velike su šanse da nećemo uspeti. Ako i ti želis da primeniš zero waste na svoje domaćinstvo, predlažem da pristupiš tom projektu polako i postepeno.
Koji ćeš ti jednokratni proizvod zameniti višekratnim već danas?