Nastavljam sa serijom posnih recepata tokom Uskršnjeg posta sa jednostavnim receptom za domaće biljno mleko. Miloš i ja ga najčešće konzumiramo posnim danima i to uz kafu ili granolu. U nastavku teksta ću takođe odgovoriti i na neka često postavljena pitanja i dileme vezane za ovo biljno mleko.

1. Kakav je ukus bademovog mleka?

Ima blago orašast ukus sa notom vanile i kremastu strukturu, sličnu kravljem mleku pa je savršena zamena.

2. Da li je bademovo mleko bolje od drugih biljnih mleka?

Da. U poređenju sa sojinim, kokosovim i pirinčanim, bademovo mleko sadrži najmanje ugljenih hidrata i šećera po jednoj šolji — a to je 1g UH i 0g šećera, što je odlično.

Kokosovo je takođe dobar izbor jer sadrži malo ugljenih hidrata i šećera ali ima specifičan ukus pa nije moj prvi izbor.

Jedna šolja pirinčanog mleka sadrži 23g UH i čak 10g šećera po jednoj šolji što je baš mnogo. Sojino mleko je slično i pritom je soja problematična jer je najčešće GMO i ponaša se kao estrogen u telu što sa sobom nosi mnogo nus-pojava.

3. Koliko dugo može da traje domaće bademovo mleko?

Ako ga čuvate u frižideru u dobro zatvorenoj flaši ili tegli, može trajati do 5 dana.

4. Da li će bademovo mleko prekinuti post, tj da li će podići insulin između obroka?

Ukoliko je nezaslađeno, možete ga piti tokom intervalnog posta — neće prekinuti proces sagorevanja masti.

5. Da li bademovo mleko peni?

Da! Pena od bademovog mleka je kremasta i sjajna je za kapućino i latte.

6. Da li bebe mogu da piju bademovo mleko?

Biljna mleka se ne preporučuju za bebe. U ovom videu je objašnjeno zašto ali poenta je da su bebama neophodne zdrave masti koje sadrži majčino mleko. Konzumiranjem biljnih mleka dolazi do nedostataka vitamina B1, B2, D, A, ali pre svega masnih kiselina DHA i EPA koje su neophodne za zdrav razvoj deteta ali posebno razvoj mozga i endokrinog sistema.

Do sledećeg puta,

Anđela