Išli smo prvi put na more sa decom

Kako smo pre 2 meseca prvi put iskusili kako izgleda dugo putovanje sa decom kolima, koje nije prošlo slavno, po povratku smo zabeležili sve što je trebalo poboljšati za sledeći put.

Sad kad poredim iskustva, imam osećaj ne da smo prešli nivo nego da smo dobili čitav jedan život!

Put do mora

Navigacija nam je dala procenu od 9h od Beograda do našeg cilja i u interesu nam je bilo da taj vremenski okvir ne razvučemo na 12h, što nam se inače desilo u prethodnom putovanju s decom.

To je podrazumevalo da devojčice spavaju tokom većeg dela putovanja. Noćna vožnja nije dolazila u obzir jer nismo ljubitelji iste, a i Miloš je (trenutno) jedini vozač.

Tako smo se opredelili da skratimo 2h puta noćenjem u Čačku kod mojih, gde smo Juliju maksimalno izmorili i stavili kasno na spavanje (znam znam, baš smo zli).

Plan se sasvim isplatio jer smo krenuli u 6h ujutro iz Čačka, devojčice su spavale, a prvu pauzu smo napravili tek posle 3h! To je bila pauza za doručak, piškenje, presvlačenje i dojenje.

Do kraja puta smo pravili još 2 kraće pauze, Julija je spavala još jednom a beba još dva puta i da nas nije zaustavila policija zbog prekoračenja brzine u Crnoj Gori, hvalila bih se kako je put prošao super.

Na odredište smo stigli taman u vreme ručka.

Kako smo animirali dvoipogodišnjakinju?

• hranom – Julija obožava da jede u toku vožnje pa sam joj za put pripremila voće i neke zdrave dmBio grickalice iz DM-a; njoj su posebno zanimljive one u obliku životinja;
• dragim igračkama – meda Ljubiša je njen nerazdvojni +1, tu je i igračka mobilni telefon jer voli nekoga da izveštava o našim radnjama (imam teoriju da je špijun), kao i nekoliko igračaka sa točkićima;
• novim igračkama – kod Kineza sam joj kupila figurice divljih životinja sa kojima se ranije nije igrala i jako im se obradovala;
• lepljenjem nalepnica – ovo pali svaki put i koristim ga kao plan B kad stvari izmaknu kontroli (jer ja moram da odlepljujem nalepnice i da joj ih dodajem); za tu priliku sam joj kupila i šljokičavi blokčić sa jednorogom kod Kineza;

Kako smo animirali osmomesečnu bebu?

• Julijom – ovo je neočekivani bonus kad imate više dece; bebi je zanimljivo da gleda šta seka radi i kako se igra, a kad se unervozi Julija momentalno počne da joj peva „Šušti šušti bambusov list“ svojim piskavim glasom i ona se umiri;
• poznatim igračkama – to su igračke sa kojima se igra kod kuće i kada se unervozi prvo posežem za njima;
• vodom – ako igračke nisu rešile nervozu, dajem joj flašicu vode i to često upali pa ne moramo da stajemo i pravimo pauzu;
• glodalicom – kad joj se očigledno nešto glođe;

Hotel

Pošto smo išli prvi put na more sa decom, želeli smo sebi maksimalno da pojednostavimo stvari i odlučili smo se za hotel.

Iako sa poslednjeg letovanja u Crnoj Gori nismo imali pozitivno iskustvo, zbog dobre ponude i preporuka odlučili smo se za Hotel Poseidon na Jazu kod Budve.

Svidelo nam se što je ušuškan i okružen prirodom, sa privatnom plažom i parkingom i nadomak supermarketa, Budve i Kotora. Sve na jednom mestu.

Smeštaj

Uzeli smo trokrevetnu sobu jer je Julija prerasla krevetac. Deca do 3 godine inače imaju besplatan boravak, ali pošto smo tražili dodatni krevet platili smo 50% cene za nju.

U sobi nas je čekao drveni krevetac za Jasnu i prelep pogled na more sa terase. Imali smo mini kuhinju sa malim frižiderom i dve ringle. Svaki dan su nam čistili sobu, prali sudove i menjali peškire.

Mana je bila vrlo loš WiFi u sobi i što smo bili na poslednjem spratu do koga su vodile beskonačne zavojite stepenice.

Hrana

Mi smo uplatili aranžman sa polupansionom u koji je uključen doručak sa ručkom ili večerom.

Doručak i večera su bili u formi švedskog stola, dok se za ručak biralo jedno od 4 ponuđena jela za taj dan. Ako nemaš neke posebne preferencije u ishrani ponuda je raznovrsna, ali za keto režim nam je dosadila posle nedelju dana.

S druge strane, naš sadašnji način ishrane nam je toliko olakšao život i spasao nas prejedanja od uštipaka, sladoleda, palačinki, peciva, štrudli, pudinga, kolača i ostalih poslastica koje su nam bile dostupne.

Osoblje i konobari su bili vrlo ljubazni i imali su razumevanja za naše prohteve „bez krompira, testenine, hleba i pirinča“.

Kako ipak volimo da se zasladimo posle obroka, sa sobom smo poneli domaću nutelu i čokolade, a uz to smo kupovali smrznuto bobičasto voće i čia semenke od kojih sam spremala puding. I da – Torras čokoladu. Mnogo Torras čokolade.

Plaža

U sklopu aranžmana smo besplatno koristili ležaljke i peškire na plaži hotela – što nam je dobro došlo. More je čisto, plaža je šljunkovita i puna parova sa decom.

Dopalo mi se što na plaži postoji deo za gume, mišiće, dušeke, bazenčiće, labudove i ostale rekvizite za kupanje za goste hotela. Zamisli da smo sve to morali svaki dan da nosimo uz one iscrpljujuće stepenice …

Kako smo provodili dane

Bez preterivanja, mi smo najgori lenjivci kad se radi o organizovanju aktivnosti i izleta na putovanju. Kod nas je sve „mogli bismo“ ali onda nijedno od nas dvoje ne pogura da se nešto zapravo desi.

Nadam se da ćemo to uskoro popraviti …

Rutina

Ujutru bismo ustajali oko 7h, spremili decu i sišli na doručak – što je za mene bio najuzbudljiviji momenat jer me je sve čekalo gotovo.

Nakon doručka bismo išli na našu plažu i tu bismo se zadržali do ručka. Posle ručka bismo se tuširali jedno za drugim nakon čega bi devojčice legle da spavaju a mi bismo odmarali. Nakon dremke bismo se ponovo kupali na plaži dok ne zađe sunce.

U sobi bismo večerali kuvana jaja, čvarke, kiselo mleko i sl. ili čia puding sa bobičastim voćem. Julija i Jasna bi legle standardno oko 8-9h a mi bismo gledali film ili pali zajedno sa njima.

Kupanje

Poznato je da je morska voda lek za sve – od zapušenog nosa do ekcema, zato mi je bilo strava što nismo imali bazen u blizini i Julija i Jasna su uživale u blagodatima mora svaki dan. Ok, i mi s njima.

Ne zna se ko je više uživao: da li Jasna u svom bebećem šlaufu dok je plivala nogicama i rukicama sa najvećim osmehom na svetu, Julija sa „Frozen“ mišićima i svojim kučećim stilom plivanja, možda Miloš sa ogromnim labudom za vodu kojeg je „kupio za Juliju“, ili ja jer jednostavno obožavam da plivam.

Vreme koje smo zajedno proveli u vodi je najlepša uspomena sa mora!

Pokušaji
izleta

Prvi pokušaj je bio u nedelju na 7. dan letovanja kada smo otišli na Liturgiju u Budvi, u crkvi Sv. Trojice koja se nalazi u Starom gradu. Nažalost, Julija je ušla u „tantrum mod“ pa smo morali da odemo vrlo brzo.

Krenuli smo da šetamo uz more sa decom i sunce je zapeklo kada smo shvatili da nismo poneli šešire ni kreme za sunce! Istog momenta se „izlet“ završio.

Sledeći pokušaj je bio izlet u Kotor. Ovaj put smo sve poneli i očekivali smo da ćemo tamo naći aktivnosti za ceo dan.

Stari grad je zaista vrlo lep ali smo ga brzo obišli i nismo znali šta dalje. Prošetali smo uz more, napravili par fotki, Julija se poigrala u parku i onda smo seli na ručak i vratili se u hotel.

Stvarno smo krš.

Put do kuće

Put nazad se nije mnogo razlikovao sem što smo pevali zajedno i u jednom trenutku smo morali Juliji da damo tablet jer nas je navigacija povela „ne ponovilo se“ putem kroz planine i lakat krivine pa nije bilo uslova za stajanje.

Napravili smo pauzu za ručak kod mojih u Čačku i nastavili kući u Beograd.

---

Bilo je zaista divno otići na more posle 3 godine i podeliti te čari sa decom. Svi smo uživali!

Miloš i ja smo se zapravo odmorili, napunili smo baterije i nestrpljivo čekamo sledeću priliku da pobegnemo negde sa decom.

Ipak, dve nedelje je bilo previše. Sad nam mnogo bolje zvuči varijanta 7-10 dana jer smo iskusili sve i poradovali smo se svom domu – Miloš poslu, Julija vrtiću i ja mojoj rutini.

Možda bi bilo zanimljivo otići sledeći put u nekoj većoj grupi zbog dinamike i kako bismo Miloš i ja mogli više da se posvetimo jedno drugom.

Kako je izgledalo tvoje prvo porodično letovanje?